Zašto?!

Pa toliko sam radila na izgradnji ribećeg identiteta?! Šišala se, nadograđivala i farbala, dok nisam pronašla frizuru koja najbolje izražava moju izdašnu ribastost! Išla nakurs šminkanja da naučim fazone da mi oči izgledaju duboke i čežnjive, usta senzualno, a nježno rumenilo prirodno, kao da sam se postidjela! Pohađala pilatese, joge, teretane i saune, da izgradim dupe i skinem celulit sa butina. I naravno, postignem ravnotežu između zdravog tijela i zdravog duha i seksi tijela i zavodničkog duha.

Milione sam ostavila po prodavnicama, imam cipele i čizme i tašnu za svaku odjevnu kombinaciju, odgovarajući donji veš za ispod, dnevne i noćne kreme i sve ostale mazalice za ispod, preko i između početnog i završnog glanca. Iako spavam u pamučnoj pidžami, a po kući nosim trenerke, imam i svilene spavaćice i penjoare. Mislim, zatrebaće mi kad Lorens od Arabije riješi da prenoći.

Ah. Princ. Šeik. Vlasnik lanaca supermarketa. Bankar. Ljekar. Uzdah. Ma dobro, muškarac.

Tvrdnja da se žene ne montiraju za muškarce, nego za druge žene, istinita je utoliko što moramo da budemo bolje ribe od njih.

I sad, ako svaka od nas mora da bude bolje riba od svake od nas, ne bi li upala u oko nekom milijarderu – dobro, budimo realne, muškarcu – koji će je poslije gledati kao da mu je iz oka ispala, šta je tu realno?

Da li smo uložile neviđen napor, dovitljivost i pare, da bismo bile bolje ribe od drugih ili da postignemo najveći stepen ribastotsti koji nam je dostupan? Jesmo li se pri tom namučile, istjerujući savršenstvo, koje na kraju krajeva, možda jedino mi vidimo u svom ogledalu tamo gdje svi vide sponzorušu, blajhanu prostakušu, mršavicu reš pečenu u solarijumu, silikonske dodatke i grabljive kandže?

Strašno je zajebano stalno biti riba. A kad pogledate unutrašnjost akvarijuma, svaki put ćete ugledati neke nove ribice, kako su se rasperjale i rasplivale i napućile i nabudžile? Plavlje, mršavije, jedrije, sisatije, mišićavije. Mlađe.

prevazidji ribu u sebi1 Prevaziđi ribu u sebi

Svaka dobra riba nađe se u nekom trenutku na vrhu svog aktivnog ribećeg života. Ako dotle nije stekla dovoljno iskustva i ako se nije dovoljno poslužila svojim ribećim kvalitetima da se nahrani filetima samopouzdanja, džaba je riba.

Ali, svaka pametna dobra riba – a ima ih, iihaaaa – prevazići će ribu u sebi dok je još na vrhu. Neće joj biti potrebno da bude bolja od drugih riba. Uopšte se neće upoređivati sa njima, jer je to besmisleno. Uživaće u sebi i dozvoliće sebi uživanje u sebi i kad nije pri …ahm… ribi.

Trajno će usvojiti onaj osjećaj kad se dobro osjećaš u svojoj koži, ne prosuđujući koliko je ona zategnuta i glatka u tom trenutku.

Prevazilaženje ribe u sebi nikako nije odbacivanje seksepila, ženstvenostiizazovnosti. To je samo duboka integracija ribe sa ostatkom sebe. Prihvatanje činjenice da nećete uvijek biti najbolja riba u prostoriji, a da ćete u nekom trenutku sigurno biti najstarija. Ležernost, opuštenost, šarm i duh koji vam omogućavaju da dominirate i onda kad ste najstarija, a sve oko vas su bolje ribe. Godine vas natjeraju da posegnete za drugim kvalitetima, dok istovremeno nastojite da izgledate dobro koliko možete.

Ali ako nemate te kvalitete, a više nista riba, ostaćete vječita djevojčica, zbunjena i uskraćena za Lorensovu noćnu posjetu i ništa vam neće biti jasno. I nikada nećete obući one svilene krpice.

Žena treba da bude žena. A to je moguće tek kad prestane da bude riba, u ribnjaku sa drugim ribama.

Kad proglasi da je van konkurencije. Zato što je jedinstvena.

Izvor: wannabemagazine.com