Dobro jutro, Gospodine X ! Dobro jutro, Gradska Toplano! Dobro Vam bilo ovo hladno i smrzlo januarsko jutro!
Ovih zimskih dana, pogotovo kada je temperatura napolju u minusu, dosta često mislim na Vas. Eto, kraj sve rodbine, poznanika i prijatelja, ja sam se u novogodišnjoj noći i božićnim praznicima, sjetila Vas. Da ne budem toliko skromna, mislim da Vas se sjetila većina Banjalučana. Svako ko je bar jednom imao problem sa Toplanom, sjetio se Vas.
Eto, Gospodine X, rekoh, kada toliko već razmišljamo o Vama, red je i da Vam neko poželi srećnu nastupajuću 2015.
Opisaću Vam detalj naše prazničke atmosfere:
“Mama, zašto je ovako hladno u stanu?”, budi se moj sin jedno jutro. Temperatura na termometru pokazuje smješnih 15 stepeni.
“Jesi li zvala Toplanu?”, uleće suprug sa pitanjem.
Nisam. Koga da zovem? One jadne x, y & z ljude koje se javljaju na telefon i trpe verbalne napade mama čija se djeca smrzavaju? Da opet dođem kod Vas Gospodine X? Po koji put? Peti, šesti?
Poslaćete mi nekoga da izmjeri temperaturu? Ja Vam kažem kolika mi je temperatura u stanu. Ali, to nije isto, Vi odgovarate, ne mjeri se tako temperatura. Pustite Vi kako se mjeri, ja Vam kažem kolika ja, a za mojih preko 1000 KM godišnje kojima Vam plaćam Vašu toplu stolicu u Vašoj još toplijoj kancelariji – zaslužujem bar optimalnih 20 stepeni.
Možda niste ozračili radijatore? Jesam, Gospodine X, po X puta u toku jednog dana, ako sam išta naučila o grijanju to je kako da ozračim radijatore.
Pa, eto, poslaćemo Vam opet nekoga! Nećete, moraću opet da dolazim, da Vas vučem za rukav, da slušam kako mi sa visine objašnjavate moj problem. Mene ne zanima Vaše objašnjenje, ja sam novinar, a to nije moja struka – Vaša je Gospodine.
I na kraju, doćiće gospoda x,y i z koju ćete Vi poslati – “x” će se praviti da je veći od Toplane, da on meni čini uslugu; “y” će nešto promrmljati kroz zube, jer će ga biti sramota gledajući moju djecu da izgovori bilo kakve laži; a “z” će reći – eto, nije do Toplane. Kod Vas je sve u redu. Eto, loše grijanje je svuda… I tako u krug, Gospodine X, Vi na tronu Gradskog grijanja kome se obraćamo svi mi ostali smrtnici.
Jer, Vi ste ti kome nas prebacuju sa centrale kada ne mogu da se izbore sa nervoznim majkama.
Jer, Vi ste ti koji nam objašnjavate da je sve u redu, ali eto, slabo nam je grijanje.
Jer, Vi ste ti kome očigledno nije jasno, šta to po Bogu mi svi više hoćemo od Vas. Nadam se da ćete se jednom sjetiti, da nije dovoljno reći, već pokušati nešto uraditi po tom pitanju.
Banja Luka ima problem sa grijanjem već godinama, sa novim priključcima, sa velikim dužnicima kojima ne smijete da pisnete, sa slabim cijevima…
Nije dovoljno reći – Ok, do Toplane je, a godinama ništa ne preduzimati da se to riješi. Nama ne treba Vaša konstatacija, već rješenje – zato ste plaćeni Gospodine X i gospodo iz Toplane. Ali, eto nikako da se sjetite, da treba nešto i preduzeti po tom pitanju. Nije dovoljno, samo uzeti pare, i prodavati prazne priče. Mene ne interesuju Vaši problemi.
Živimo u kapitalističkom društvu – Vi prodajete uslugu, ja je plaćam. To bi isto bilo kao kad bi ste Vi npr. otišli u pekaru po hljeb, a izašli sa jednom kiflom. Voljela bih da zamislim tog pekara, Gospodine X, koji Vam govori – eto, znam da ste platili hljeb, ali možete da dobijete samo ovu kiflu. Znam da je problem do pekare, ali stvarno Vam ne mogu drugačije pomoći. Tu nastaje problem Vašeg kapitalizma, ja plaćam uslugu, ali je Vi ne isporučujete.
I tako u očekivanju iz godine u godinu da se problem riješi, ulazi suprug jedno jutro i nosi one norveške radijatore i trijumfalno mi saopštava: “Gotovo je. Skidamo se sa Toplane!” Jesi li normalan? Znaš li šta znači centralno grijanje? U svakoj prostoriji ti je toplo, ne razmišljaš o struji, o drvima, uglju… “Dobro, ženo. A znaš li ti šta je centralno grijanje? Ne znaš.” I u pravu je. Ne znam. Ovo svakako to nije.
I zato, Gospodine X i Gradska Toplano, zbogom i doviđenja! Lijepo smo se družili! Žao mi je samo onih čika na liniji prvog udara koji moraju da trpe gnijev građana. Žao mi je i onih majstora koje šaljete samo da bi konstatovali da nemamo grijanje. A Vas i ne baš, ne Vas kao Vas, jer ja Vas zapravo ne poznajem, sem na profesionalnom planu.
Možda ste u privatnom životu zaista draga osoba. Dakle, Gospodine X i Gradska Toplano, želim Vam uspješnu Novu Godinu. Želim Vam privatno da Vam svaki problem bude riješen učinkovito i jednostavno, kako ga i Vaši majstori rješavaju. I da ne zaboravim, u najkraćem vremenskom roku, kao i kod gospode na centrali; sa onoliko vremena i pažnje koliko i Vi pružate Vašim sugrađanima i njihovim problemima. I na kraju, Vama lično, želim topao dom i da se u novoj 2015. ogrijete onoliko koliko smo se i mi grijali kraj Vas do sada!
So long & goodbye – ne vidjeli se više nikada!
Iz pera jedne mame
