pedijatrica TodorovicSvakog četvrtka na Vaša pitanja odgovara stručnjak–ljekar Ljiljana Todorović, zaposlena u Pedijatrijskoj ambulanti “Bambi” u Banjaluci.

Na kraju upita, možete se potpisati inicijalima ili samo sa Vašim  imenom.

Pitanja šaljite na e-mail adresu redakcija@banjalucanke.com

UČESTALO VAĐENJE KRAJNIKA: OPRAVDANO?!

1.Pitanje: Poštovana dr Todorović, zanima me Vaše mišljenje: u proteklih nekoliko godina, učestalo je vađenje krajnika kod djece. Interesuje me da li je to zaista opravdano, jer mi se čini da doktori donose te odluke ishitreno? Odrasla sam sa ljudima koji su, takođe, imali treći krajnik, ali ukoliko im to nije predstavljalo problem u respirotornom funkcionisanju, nije bilo potrebe za „disanjem“. Jedan doktor mi je svojevremeno rekao da se neke stvari, pa i po pitanju krajnika, regulišu do puberteta… Hvala. Jana

Odgovor: Poštovana, krajnici pripadaju limfnom tkivu organizma, te učestvuju kako u lokalnim, tako i u opštim reakcijama imunološkog sistema. Djeca predškolskog uzrasta imaju češće probleme sa „trećim krajnikom“, tj. adenoidnim vegetacijama, dok su kod djece školskog uzrasta češći problemi sa krajnicima.

Krajnici se ne bi trebali vaditi ukoliko ne prave zdravstvene probleme. Pod tim se podrazumijevaju česte upale, otežano disanje, problemi sa sluhom i govorom, smetnje pri gutanju hrane. Uvećani krajnici koji ne prave navedene smetnje ne treba dirati, jer u sklopu normalnog fiziološkog procesa, nakon puberteta postepeno dolazi do njihovog smanjivanja.

NEMA MJESTA ZA PREHLEĐENE GOSTE

2.Pitanje: Poštovana, da li je ispravno da zabranim ljudima da mi dolaze kući, jer su malo prehlađeni? Imam bebu od 6 mjeseci. Hvala! K.S.

Odgovor: Poštovana, nije preporučljivo da Vam dolaze prehlađeni gosti. Čak i ako izolujete bebu u drugoj sobi, virusi se dugo zadržavaju u prostoriji, pogotovo tokom ovih hladnih dana. Prehlada se može lako prenijeti i na ostale ukućane, a uzrastu od 6 mjeseci i obični virusi mogu izazvati teže manifestacije bolesti, tako da nema potrebe izlagati bebu raznim virusima.   

 BRINEM SE DA LI JE DOVOLJNO JELA…

3. Pitanje: Poštovana doktorko, neprestano imam osjećaj (strah) da moja curica nije sita. Iz tog osjećaja, imam konstantnu potrebu da joj opet i opet dajem da jedem. To nisam ni primijetila i ne bi mi palo na pamet da Vam i pišem, dok mi suprug u jednom momentu nije rekao „zar to nije previše? Ni ti toliko ne možeš pojesti…“ . Pogledala sam u duboki tanjir koji je bio dupke pun. Ćerka mi ima godinu dana. Sanja

Odgovor: Poštovana, nema potrebe da dijete prisiljavate na jelo i stalno joj nudite nešto da jede. Ukoliko je dosadašnji rast i razvoj Vašeg djeteta protekao u redu, nakon  prve godine života treba više obratiti pažnje na usvajanje zdravih prehrambenih navika koje će dijete imati i kasnije u životu. A to podrazumijeva pet obroka dnevno, (doručak, ručak, večera i dva međuobroka), raznovrsnost u obrocima i pridržavanje svakog vremena obroka.

Djeca imaju urođeni osjećaj za sitost i glad, te ih ne treba siliti da jedu više nego što im je potrebno, jer takav stav vodi ili do razvijanja averzije prema hrani ili do gojaznosti u kasnijoj dobi. Za zdravlje Vašeg djeteta, važniji je kvalitet ishrane, a ne kvantitet.