Roditelji zvocaju, upozoravaju, savjetuju, podučavaju …i to sve u najboljoj namjeri da od djece naprave što bolje ljude. Pročitajte ovih 30 rečenica, sigurno će vam biti poznate.

-Hiljadu puta sam ti rekla, ne klackaj se na stolici.

-Sendviči nisu jelo.

-Gde si izgubio/la tamo i traži.

-Ispravi leđa.

-Lijepo sam ti rekla.

-Idi na spavanje, ujutru ne možeš ustati.

-Ja sam išla u školu prije dvadeset godina i do dana današnjeg u po dana u po noći znam tablicu množenja.

-Boli te glava? To ti je kriv tvoj kompjuter.

-Imaćeš ti svoju djecu pa će ti se sve samo kazati.

-U tvojim godinama ja tako nešto nisam ni znala da postoji a kamoli imala.

-Što će ti tolike pare?

-Kad porasteš i počneš zarađivati svoje pare, troši na šta god hoćeš.

-A ko će voditi računa o tom psu? Ko će ga šetati? Ti? Aha, važi…

-Da tako nešto od tebe više nikad nisam čula!

-Ako se ne upišeš – ideš da radiš.

-Opet si napolju skinuo/la kapu, sve sam vidjela kroz prozor.

-Zar moram od drugih da saznajem da si…

-Sutra ćeš mi reći hvala zbog ovoga.

-Ne učiš zbog nas nego zbog sebe.

-Ako ne budeš učio/la čistićeš ulicu.

-Ih, šta sve ja ne želim…

-Nisi se ni probudio/la a već visiš po internetu.

-Je l’ se tako i u školi izražavaš?

-Mene ne interesuje kakvi su drugi đaci nego me interesuje kakav si ti đak.

-Ako ideš napolje, ponesi smeće.

-Kako li mi porastosmo bez interneta?!

-Da li je u tvojoj sobi uopšte moguće bilo šta naći?

-Ne kopaj nos. Zaglaviće ti se prsti pa ćeš tako ostati zauvek.

-Jaje ne uči kokošku!

-I da vratiš kusur!

Izvor: Adme.ru