Sa 5.000 maraka u Republici Srpskoj moguće je pokrenuti vlastiti biznis pod uslovom da ne morate da iznajmljujete poslovni prostor i kupujete skupe mašine.

To je ocjena nekoliko preduzetnika i zanatlija sa kojima smo razgovarali, a koji kažu da se za ubiranje plodova mora mukotrpno raditi. Ističu da se od svog rada u Republici Srpskoj može pristojno živjeti, ali da su najveći problemi u poslovanju, kao i cijeloj privredi, fiskalni i parafiskalni nameti.

Predsjednik Zanatsko-preduzetničke komore Jovica Bratić kaže da se može konkurisati na razne projekte lokalnih zajednica i međunarodnih organizacija koji podržavaju preduzetnike u RS i BiH.

– Ako se radi strpljivo i pošteno, svaki preduzetnik može solidno da živi. Ideja za biznis je najbitnija – ocjenjuje on.

Preveliki nameti

Kaže da se ne može govoriti o unosnim poslovima, ali da su na cijeni majstori jer se gotovo „ni za lijeka“ ne mogu naći zidari i varioci.

– Tu država treba da reaguje sa obrazovnim sistemom i smanjenjem nameta. Ne može opterećenje na platu da bude 63 odsto. To je prosto nemoguće za razvoj preduzetništva i cijele ekonomije. Podnošljivo bi bilo da to bude do 38 odsto – navodi Bratić.

Kaže da preduzetnici puno očekuju od registra parafiskalnih nameta u Srpskoj, koji uskoro treba da bude predstavljen i na osnovu njega da budu ukinuta brojna plaćanja. Vjeruju da će regulatorno tijelo smanjiti cijenu struje preduzetnicima i zanatlijama koji sada plaćaju industrijsku potrošnju.

Bez podrške banaka

Dodaje da je veliki problem kod nas što ne postoji podrška banaka malim privrednicima, te da se ponašaju „lihvarski“.

– Donedavno su imali kamate i do čak 13 odsto, sada je 4,5 odsto. I to je puno, a za privredu je podnošljivo do 1,5 odsto – ističe Bratić.

Bankari bi trebalo, po uzoru na zapadne zemlje, da budu partneri preduzetnicima u projektima i da im daju razumne grejs periode za vraćanje novca.

Direktor Inovacionog centra Banjaluka Drago Gverić kaže da je za pokretanje biznisa najbitnija ideja, odnosno da li je moguće tu ideju prodavati na tržištu-komercijalizovati.

– Ako se to desi, onda se od preduzetništva može solidno živjeti – ističe Gverić.

Potraga za donacijama

Kaže da u poslovnom inkubatoru ICBL ima 35 kompanija od kojih 33 posluju pozitivno, te da još niko nije otišao u inostranstvo.

Recimo, ako mlad čovjek ima 5.000 KM koje ne želi da investira u odlazak u inostranstvo, može da sa tim novcem pokrene biznis koji podrazumijeva da, kako kaže Gverić, radi u svom prostoru i da nema značajna ulaganja.

– Tih 5.000 maraka je dovoljno za tri do šest mjeseci rada, dok se ne počne naplaćivati rad. U zavisnosti od posla moguće je tražiti određene donacije i subvencije – objašnjava Gverić.

Knjigovođa

Preduzetnica Branka M. iz Banjaluke, koja se bavi proizvodnjom sapuna, kaže da je 5.000 KM dovoljno za pokretanje binisa ako ta djelatnost ne podrazumijeva nabavku skupih mašina.

– Treba čekati nekoliko godina za značajniji povrat ulaganja, ali može se živjeti od toga – navodi ona.

Onima koji planiraju da pokrenu biznis preporučuje da angažuju dobrog knjigovođu koji će da zna koje sve obaveze ima jedan preduzetnik.

– U suprotnom, provodiće dosta vremena u obilaženju od jedne do druge institucije – objašnjava ona.

Zapošljavaju 15 odsto radne snage

U Republici Srpskoj ima oko 20.000 preduzetnika koji zapošljavaju oko 40.000 radnika, što je oko 15 odsto ukupne zvanične radne snage. Po podacima Poreske uprave RS, u osam mjeseci ove godine registrovano je novih 2.213 preduzetnika, dok ih je objavljeno 219.

Praksa je pokazala da su fiskalne kase, koje su uvedene 2008. godine, donijele negativne efekte preduzetnicima i zanatlijama, jer su masovno odjavljivali djelatnosti i počeli da rade u sivoj zoni. Fiskalne kase su im ukinute prije tri godine i od tada se bilježe pozitivni pomaci.

Izvor: blicrs