Džez majstor Vasil Hadžimanov, solističkim koncertom na klaviru, dao je novi polet i energiju prvom izdanju “Intime Jazz Festa”, u nedjelju tokom druge večeri festivala, kada je Koncertna sala Banskog dvora, zajedno sa balkonom, bila popunjena do posljednjeg mjesta.

Ovim je grad Banjaluka dokazao koliko je željan džez muzike i kreacije izvođača koji je više puta ovdje nastupao, što sa bedom, što solo, uvijek tvrdeći da svira pred jednom od najboljih džez publika u regionu. Tako nešto je kazao i u intervjuu za “Nezavisne” prije tri godine, a to se obistinilo i ovaj put.

“Banjaluka je odavno zaslužila da ima jedan džez festival i imala ga je dve godine zaredom, što se, nažalost, nije slavno završilo. Nisam upoznat sa svim detaljima, ali publika je i te kako dolazila na te koncerte. Moj bend je jedan od dokaza još od 1998. ili 1999. godine, od kada smo krenuli da sviramo u Banjaluci, da publike za džez ima, a to što se ova muzika u poslednjih desetak godina ne promoviše, to je generalno problem regiona”, rekao je Hadžimanov novinarima nakon nedjeljnog koncerta. Takođe, na koncertu se u pauzama između kompozicija nekoliko puta obratio publici.

“Dobro je da je ovaj klavir još uvek čitav posle Bojanovog nastupa”, jedna je od rečenica koju je izgovorio, aludirajući na nastup svog prijatelja Bojana Zulfikarpašića na istom mjestu noć prije. Hadžimanov je pozvao publiku da posjeti i koncert Matije Dedića i Marije Šestić, koji je trebalo da bude održan sinoć, te nastup “Majamisty trija”, koji je zakazan za večeras. Tim činom on je pokazao da nije samo vrhunski solista i vođa jednog od najboljih džez bendova u ovom dijelu Evrope, nego da je i veliki promoter muzike koju svira.

“Ljudi koji su organizatori koncerata su iz nekog razloga uplašeni, ne samo kada je džez u pitanju, nego uopšte kreativna muzika. Uplašeni su u smislu ‘ko će da sluša to, ko će za to da plati kartu’, ali, uvek se ispostavi da to nije istina. Džez ima publiku, ljudi su ga željni, i puna sala večeras dokazuje tako nešto. Tu se ne radi o desetinama hiljada ljudi koji čekaju u redovima, nego o taman toliko ljudi koliko i treba da bude za ovakvu vrstu muzike i za ovakav prostor”, ističe Hadžimanov, dodajući da je ime festivala pogođeno, kako zbog kamernog prostora, tako i zbog toga što su svi izvođači prvog izdanja festivala prijatelji. Profesionalna i privatna družba učesnika “Intime Jazz Festu“, kaže on, daje još jednu notu intimnosti.

“Ova trojka pijanista, ako ne računamo Maju, imala je do sada mnogo zajedničkih nastupa. Bojan i ja smo svirali desetak koncerata zajedno, izdali i disk. Matija i ja smo imali divne koncerte u Domu sindikata i Lisinskom, i to treba da se nastavi. Matija i Bojan su takođe svirali zajedno, tako da, u duhu festivala, imamo zaista intimno društvo”, priča Hažimanov kroz smijeh. On kaže da mu teže padaju solistički koncerti od koncerata sa bendom, te da se na iste ne odlučuje tako lako, ali da se, pored toga što su iscrpljujući, uvijek ispostavi koliko su ovi nastupi ispunjavajući. Vasil je govorio i o tome koliko je ponosan jer se u poznatoj muzičkoj porodici Hažimanov tradicija nastavlja.

“Moja kćerka Marta najmlađi je član ansambla u mjuziklu ‘Fantom iz opere’ Pozorišta na Terazijama. Kako će se dalje razvijati njen muzički put, još ćemo da vidimo”, kaže Hadžimanov, srećan jer njegova porodica pretenduje da i u četvrtoj generaciji ovom prostoru podari još jednog muzičkog velikana.

Izvor: nezavisnenovine