Sjeme potopljeno u tešku vodu može samo da istruli, nikad neće isklijati…

Sigurno znate za “meku” i “tvrdu” vodu, ali da li ste ikad čuli za “laku” i “tešku” vodu?

Teška voda sadrži veći udio teškog vodonikovog izotopa koji izuzetno štetno djeluje na ljudsko zdravlje.

Takva voda, umjesto dva atoma vodonika, sadrži dva atoma deuterijuma.

Danas gotovo sva voda na našoj planeti sadrži deuterijum, i to u koncentraciji od oko 150 ppm ili više.

Voda koja ima manje od 140 ppm deuterijuma smatra se lakom vodom ili vodom sa smanjenom koncentracijom deuterijuma. Takvu vodu, na primjer, možete pronaći na sjeveru Kanade, na planinskim masivima i u polarnim dijelovima okeana.

Što je manji udio deuterijuma u vodi, to je ona zdravija za čovjeka. Klinička ispitivanja sprovedena u Rusiji, Japanu i Mađarskoj pokazala su da već malo smanjenje nivoa deuterijuma u vodi donose velike dobrobiti za zdravlje, dok veća prisutnost deuterijuma štetno djeluje na zdravlje, te razara DNK.

Isti izgled i ukus, drugačija svojstva

Po samom ukusu i izgledu, tešku vodu ne možete razlikovati od lake, ali ona ima drugačija svojstva. Na primjer, dok obična voda provri na 100 stepeni, teška voda počinje da vri na 101,4 stepeni.

Za razliku od normalne vode, koja se ledi na 0 stepeni Celzijusa, teška voda ledi se na 3,8 stepena. Isto tako, led koji se dobija od teške vode tone na dno za razliku od leda koji se dobija od obične vode. Takođe, vodena para sadrži najmanji nivo deuterijuma.

Naučno dokazano: Teška voda je toksična!

Tridesetih godina 20 vijeka naučnik Gilbert Levis prvi je predvidio toksično djelovanje teške vode na biljke i druga živa organizma. Napravio je i eksperiment: stavio je sjemenke duvana u običnu i u tešku vodu. Dok su u običnoj vodi one proklijale nakon dvije nedjelje, u teškoj vodi – uopšte nisu proklijale.

Biljke koje se zalivaju teškom vodom ne rastu, jer deuterijum zaustavlja njihovu mitozu. Takođe je uočio da povećanje koncentracije deuterijuma u vodi ometa funkcije ćelija.

Istraživanja su pokazala da još veće povećanje nivoa deuterijuma djeluje fatalno, odnosno rezultira smrću živih organizama. Kada 50 posto vode u organizmu čini teška voda, to živo biće umire.

Iako teška voda nije radioaktivna, smrt uzrokovana velikom količinom teške vode u organizmu podsjeća na smrt od zračenja.

Mnogi naučnici su vjerovali da je deuterijum jako rijedak na Zemlji, pa se tim eksperimentima sve donedavno nije pridavala velika važnost. No, budući da deuterijuma u našoj krvi ima šest puta više nego kalcijuma i čak deset puta više nego magnezijuma, on sigurno utiče na naše zdravlje te svakako zaslužuje da se njime mnogo više bavimo.

Uticaj teške vode na vaše zdravlje – od vrtoglavice do ubrzanog starenja

Ako popijete, na primjer, više od jedne čaše teške vode, velika je vjerovatnost da ćete osjetiti vrtoglavicu. Naime, budući da teška voda ima veću gustoću od obične vode, kada popijete malo veću količinu, ona utiče na tečnost u vašem srednjem uhu, što rezultira vrtoglavicom.

Naučna istraživanja su pokazala da voda koja sadrži deuterijum igra važnu ulogu i u procesu starenja. Naime, veća koncentracija deuterijuma ubrzava deobu ćelija, a samim tim povećava rizik od nekontroliranih deoba, mutacija i karcinoma.

Takođe, proteini u ljudskom organizmu za organizaciju svojih struktura koriste vodikove veze. Deuterijum stvara puno čvršće veze, koje su i energetski zahtjevnije.

Otkriveno je da veće količine deuterijuma dovode do oštećenja i mutacija na DNK. Deuterijum takođe utiče na oblik molekula i enzima, od kojih mnogi sudjeluju u sintezi i obnovi DNK.

Dakle, prisutnost deuterijuma usporava obnovu DNK, a upravo se starenje dovodi u vezu s akumuliranim oštećenjima i greškama na DNK. Što su u vašem organizmu niži nivoi deuterijuma, to su manja strukturna oštećenja na vašem DNK, a samim time ste i zdraviji i vitalniji.

Opasnosti teške vode za ljudsko zdravlje:

usporava popravak oštećenja na DNK

povećava rizik od mutacija na DNK

ubrzava starenje

povećava rizik od karcinoma

ubrzava deobu ćelija

Kroz prirodne procese u našem organizmu smanjuju se nivoa deuterijuma u tkivima i organima. Međutim, s vremenom, kako starimo, sve više slabi sposobnost našeg tijela da eliminiše višak štetnog deuterijuma iz organizma.

Prirodne vode s nižim i višim nivoima deuterijuma

Na mjestima gdje su veća isparavanja, poput ekvatora i pustinja, nivo deuterijuma u površinskim vodama su visoke (oko 155 ppm). Na mjestima gdje su manja isparavanja, poput polarnih i planinskih područja, niži je niovo deuterijuma u površinskim vodama.

Voda u hladnim klimatskim područjima sadrži manje deuterijuma nego voda u tropskim krajevima. Okeani sadrže veće koncentracije deuterijuma nego svježa voda (naročito Tihi i Atlantski okean – oko 156 ppm). Polarna okeanska voda sadrži puno niže nivoe deuterijuma. Na većim visinama voda ima manje deuterijuma, na primjer vode planinskog masiva Stjenovite planine u Americi (oko 136 ppm).

Kako smanjiti nivo deuterijuma u organizmu?

Istraživanja su pokazala da se konzumacijom vode sa sniženim nivoom deuterijuma snižava i koncentracija deuterijuma u našem organizmu. Kako biste izbjegli gomilanje deuterijuma u svom organizmu, pijte pročišćenu, laku vodu. Konzumacijom pročišćene vode kao tokom nekoliko nedjelja ili mjeseci podstaćićete prirodnu sposobnost organizma da eliminiše višak deuterijuma.