Sušeni kolačići od šljiva nekada su u užičkim selima bili obavezna zimnica i poslastica koja se u posebnim, zimskim prilikama dijelila tek pomalo i tek ponekom.

„To je prvi srpski kolač, tako ga zovu, ja sam naučila od moje mame i od moje bake, one su pravile i moja generacija se sjeća, dok ovi mlađi ne znaju pa onda iz radoznalosti probaju ili kupe“, kaže Ana Dabović iz Sirogojna.

Recept za tradicionalni, bakin kolač koji zadržava miris i ukus šljive, naizgled je jednostavan, a sastojci – dobre, zrele madžarke, suva drva, malo brašna, sunce i strpljenje.

“Kuva se samo šljiva dok ne učezne voda. Onda se to lijepo zgusne kad se doda brašno, pa se stavlja na kupusnu lisku, suši se, prevrće se par dana, do dvadesetak, mjesec dana, zavisi od vremena. Bitno je da sunca ima dosta“, napominje Dabovićeva.

Svake jeseni Ana napravi najmanje 500 kolačića, a oni odu na sve strane šireći krug njihovih ljubitelja.

„Nosim ih na poklon u Crnu Goru, kad pođem kući u Budvu, a nosim i prijateljima u BiH. Svi su zadovoljni, prezadovoljni“, ističe Sonja Marković iz Budve.

U svom šarenilu domaće zimnice, prvi srpski kolač postao je zaštitni znak Sirogojna, sela čuvara tradicije, običaja i sjećanja.