Zaposleni optužuju direktorku Mirjanu Lukač za „dugogodišnje psihološko maltretiranje“, tvrdeći da su naročito na meti trudnice i porodilje, direktorka odgovara da je ona žrtva „obrnutog mobinga“ i da je hajku pokrenulo dvoje zaposlenih uoči njenog reizbora.

Da u Džender centru, tijelu Vlade RS, čija je misija ravnopravnost polova i zaštita prava žena, situacija nije nimalo idilična, priča se već mjesecima, a da nisu u pitanju samo priče potvrdila je nedavno institucija Ombudsmana za ljudska prava BiH. Nakon žalbi zaposlenih, mahom žena, institucija je ocijenila da se radi o mobingu, pa je predsjedniku Vlade RS, Radovanu Viškoviću, poslala preporuku da „odmah preduzme mjere sa ciljem eliminacije i prevencije mobinga u Džender centru“.

Iz Džender centra odgovaraju da je Ombudsman naveo „niz neistina“, uz izričit zahtjev da odmah sa sajta uklone saopštenje pod naslovom „Mobing u Džender centru“, kao i da „preispitaju“ navode iz preporuke.

– Ne pada nam na pamet da to učinimo. Sve što smo naveli utvrđeno je u postupku, koji je vodio naš saradnik Predrag Radosavljević, vrhunski profesionalac i doktor pravnih nauka – kaže za Srpskainfo ombudsman Ljubinko Mitrović.

Mobing

Direktorka Džender centra, Mirjana Lukač, odgovara da se mobing može utvrditi samo na sudu i da Ombudsman nema nikakve dokaze za svoje tvrdnje. Zaprijetila je da će danas, pred sjedištem Ombudsmana, organizovati konferenciju za novinare.

– Doći ću sa svojim saradnicima i njihovom djecom, pa nek kažu da li ih maltretiram! Prevrnuću nebo i zemlju da dokažem da su sve to insinuacije – kaže Mirjana Lukač za Srpskainfo.

Sve je počelo još u januaru, kada su zaposleni u Džender centru, anonimno, poslali na 9 adresa dopis sa brojnim žalbama na ponašanje direktorke. Između ostalog, obratili su se i predsjednici RS Željki Cvijanović, članu Predsjedništva BiH Miloradu Dodiku, Ombudsmanu BiH i sindikatima.

U dopisu, koji je u posjedu Srpskainfo, oni tvrde da direktorka vrijeđa i omalovažava zaposlene, govoreći kako su nesposobni, pa će ona „sve raditi sama“. Ipak, kažu, direktorka pravi problem kad god neko ide na godišnji odmor ili bolovanje, a „naročito joj smetaju porodiljska bolovanja i bolovanja radi njege bolesnog djeteta“. Dodaju da ona „javno koristi prostačke i vulgarne izraze“ u kojima „posebno vrijeđa majke, trudnice i porodilje“.

Kolegijumi

Žalili su se i na višesatne kolegijume, koji znaju potrajati i do 20 časova, „sve dok nekom ne pozli“, pa su nekoliko puta radnici završavali u hitnoj. Kolegijumi se, po njihovim tvrdnjama, svode na „histerične monologe“ direktorke,  često i o privatnim stvarima.

– Cijeli kolektiv je znao biti angažovan oko njenih privatnih stvari, kao što su otkup stana ili apliciranje za stipendiju za njenu kćerku – navodi se u pismu.

Kap je prelila čašu u decembru prošle godine, kada je direktorka zatražila od zaposlenih da joj predaju ključeve kancelarija, rekavši im da više ne dolaze na posao, jer je od Vlade tražila da Džender centar bude ukinut.

– Izloženi smo višegodišnjem psihološkom maltretiranju. U posljednjih pet godina svako je u nekom periodu bio pod većim ili manjim mobingom. Već godinu dana dvije radnice su izopštene iz kolektiva i ne daju im se nikakvi zadaci – navodi se u dopisu.

Aktivistkinje ćute

Prema saznanjima Srpskainfo, jedna od radnica u „izolaciji“ je bivša direktorka Džender centra, Spomenka Krunić.

Srpskainfo je kontaktirala nekoliko organizacija koje se bave pravima žena, ali niko od aktivistkinja, mada su potvrdile da znaju za probleme u Džender centru, nije želio da javno govori o tome.

Na zid ćutanja smo naišli i kada smo kontaktirali neke od zaposlenih u Centru, kao i radnice koje su ranije ovdje radile. Nekoliko sagovornica nam je, međutim, potvrdilo da su navodi iz pisma tačni.

Direktorka Mirjana Lukač tvrdi da su sve to neistine i da je ona samo tražila rad, red i disciplinu.

– Dešavalo se da odem na službeni put, a da pojedini radnici dođu na posao u devet, a odu u deset sati. Dešavalo se da odu na bolovanje, a rade u svojim nevladinim organizacijama, da mi kažu „neću na službeni put“ ili „neću to da uradim“. Onda sam im rekla: “U redu, dajte mi ključeve, sve ću raditi sama” – kaže Lukačeva.

Kontraprijava

Dodaje da je zaposlenima donosila literaturu, između ostalog i o tome kako da vaspitavaju djecu, a „ispalo je da ih psihički maltretira“.

– Žalili su se da, dok je direktorka bila Spomenka Krunić, nikad nisu imali kolegijume, sad ispada da su im kolegijumi naporni – kaže Lukačeva.

Dodaje da je samo jednom zamolila saradnicu da prati konkurs za stipendiju kako njena kćerka ne bi propustila rok, „ali joj ni to nisu uradili“.

– Ja ću prijaviti obrnuti mobing. Ovdje je izložena i moja porodica i moja kćerka, koja je odlična studentkinja u Beogradu. Šta bi bilo da moje dijete ima problem s drogom, pa da sam zatražila pomoć – kaže Lukačeva.

Lukač: Troje radnika dobrovoljno napisalo da mobinga nema

Nakon što je saznala za anonimno pismo, direktorka Džender centra je, kako je potvrdio i Ombudsman, tražila od radnika da se izjasne o navodima iz tog pisma. Ombudsman je ocijenio da se to može okaratkerisati kao pritisak i „viktimizacija prema licima koja su u dobroj vjeri prijavila ili namjeravaju da prijave diskriminaciju“.

Mirjana Lukač tvrdi da je istina drugačija i da je nakon anonimnog pisma troje radnika, među kojima je i jedna porodilja i jedan radnik koji ima bolesno dijete, samonicijativno zatražilo da napišu suprotnu priču.

– Sami su mi rekli: “Direktorka, to nema smisla. Evo, napisaćemo sa koliko se razumijevanja odnosite prema nama i kako se poštuju naša prava” – kaže Lukačeva.

I ombudsman Mitrović nam je potvrdio da u Džender centru ima i „sasvim drugačijih priča od onih o mobingu i diskriminaciji.“

“Odlučuje SNSD”

Sagovornica Srpskainfo, dobro upućena u situaciju u Džender centru, potvrdila je da su navodi iz pisma i iz saopštenja Ombudsmana BiH tačni, ali sumnja da se konflikt može riješiti institucionalnim putem.

– Mirjana Lukač je kadar SNSD, a zna se da u RS o svemu odlučuju vladajuće partije. Dakle, jedino ako u vrhu SNSD odluče da se ona povuče, stanje u Džender centru se može promijeniti. Inače, sve ostaje po starom – kaže naša sagovornica, koja je insistirala na anonimnosti.

Izvor: srpskainfo