Kome smo, ako ne našim majkama, zahvalni na onim zrncima mudrosti koje smo primali tokom života…

Kad sam bila mala, mama mi je govorila: Ne budi sebična i sve dijeli sa prijateljima, ali uvijek se sjeti ko ti dolazi samo po bombone. Taj ti nije prijatelj.

Kad sam se igrala u pijesku, mama mi je govorila: Ako jedeš pijesak, neće ostati mjesta za sladoled.

Dok sam išla u školu, mama mi je govorila: Uči dijete, da bi radila ono što hoćeš, a ne ono što moraš.

Kad me je upisala u muzičku školu, mama mi je rekla: Igranje u dvorištu će se završiti za par godina, a muzičko obrazovanje će ti ostati zauvijek.

Kad me je dala na balet, mama mi je rekla: Ne moraš da postaneš balerina, ali pravilno držanje će ti dati karakter i 10 cm visine.

Mama mi je u mladosti govorila: Ljubav je divna, ali prije svega nauči da voliš sebe.

Mama mi je isto govorila: Ako već pričaš sa onima koji te ne vole, onda neka to bude uz dobro vino.

Kad sam plakala, mama mi je govorila: Koga žališ? Sebe? Izvuci zaključke! Od ostalog ćeš dobiti bore prije vremena.

Kad sam se razvodila, mama mi je rekla: Ljudski je griješiti, a glavno je ispraviti greške. Sad moraš odbaciti ovaj kaput i kupiti novi.

Mama mi je govorila: Dok sam živa, zajedno ćemo se nositi sa svime, ali jednom ćeš morati bez mene.

Mama mi je cijelog života govorila: Nemoj davati posljednje, nemoj da zavisiš. Daj samo ono što možeš i računaj prije svega na sebe.

Znam da nisam uvijek bila idealna ćerka, ali mi je mama uvijek govorila: Ponosim se tobom, moje najbolje i najdraže dijete!